Humanost je umro - Boşnakça

Humanost je umro - Boşnakça

Bilo je selo...
Jednom davno....
Roden sam...
U tom selu...
Godina 1954....
Sezona jesen...
10. septembar...
Dana od petka do.....
Jedan ponoci...
Mesec je od...
Stars cvrkucu.....
Ime mog sela...
YASSIBAĞ...
Tako slatko..
Mali 40-man.
Lišen svega.
Daleko od civilizacije..
Ali istina je...
Bilo je humanost...
Bilo je to ljubav...
Bilo je poštovanje...
Bilo je pomoc...
U ovom selu....
Šta tu vodu...
Ni struje.
Šta televiziji...
Šta frizider..
Ono što stroj za pranje rublja
Koji auto...
Ono što je zdravlja...
Šta škola...
Niti je bilo ducana...
Putevi su bili makadamski put.
U centru sela...
Veliki dud.....
A fontana u sjeni..
Seljak iz ovdje...
Ljudi ispunjen kanta bakra vode...
On je uzeo vodu do kuce.
U vjencanja beatuful postati
3 dana 3 noci postati....
Vjerski praznici vrlo dobro postati.
Hrana je napravljena u velikim kotlovima Kuhana
Distributed siromašnima
I...
Sada... 3-5 godina postati...
Civilizacija je došao...
Humanost je gotova...
Civilizacija...
To je kao i svuda..
Covecanstvo je nestao..
Humanost je umro..
U svijetu..
Postoji 5000 bogati
Oni su sve cudovišta..
Od 7 milijardi moji ljudi
Veoma gladan
Humanost je umro..
Moji prijatelji vremena doci
Wake sve covjecnosti

Mersin-12.12.2008-Bilal Genis